Нешто о нама

       Основна школа "Вук Караџић" у Крњеву, као најстарија васпитно-образовна установа на селу у Србији, ове године обележава 234 година свог постојања и веома успешног рада.

       Прва школа у Крњеву почела је са радом 1779.године и једна је од најстаријих школа у Србији (према подацима од ње су старије школе у Београду 1718.године и Пожаревцу 1735.године). Школу су подигли и издржавали мештани и ђачки родитељи из Крњева и окoлних места одакле су били ученици који су похађали школу.

     Први учитељ био је «мађистар» Павле Југовић, а један од првих ученика ове школе био је Анта Протић, касније саветник и попечитељ (министар) финансија у Милошевој Србији.

     У времену од 1804-1806. године један од учитеља је био и Јован Ранчић. Ранчић је 1806. године прешао у Смедерево, и по неким подацима пренео и лицеј. Познато је да је лицеј из Смедерева касније пренет у Крагујевац, а осдатле у Београд. Тако се крњевачка школа може назвати зачетником Универзитета у Београду.

     Кроз школу су прошле многе генерације. Многи су касније постали значајне личности као што су:

-          Анта Протић, министар финансија у Милошевој Србији,

-          Стојан Ћирковић, устаник и Милошев кнежевски капетан,

-          Аранђел Илић, учитељ и свештеник,

-          Војислав Илић Млађи, син Аранђела, познати песник,

-          Коста Манојловић, композитор, академик,

-          Стаменко Ђурђевић, академски сликар и вајар,

-          Милош П. Ћирковић, официр- потпуковник српске војске, солунац, написао је приповетку «Тамо далеко», која говори о боравку на Крфу 1916. године,

-          Никола Живановић, радикал, посланик Народне скупштине, потписник Крфске декларације 1917. године,

-          Николоа Тирнанић, инжењер, дипломирао на Техничком факултету у Бограду 1909. године,

-          Миодраг- Мија Крњевац, чувени хармоникаш и композитор српских изворних песама,

-          Александар- Аца Титнанић- Тирке, један од најбољих фудбалера у Југославији и савезни селектор олимпијске репрезентације.

и бројни други.

     Између два светска рата кроз крњевачку школу је прошао велики број учитеља који су оставили видан траг на читав живот и рад села. Учитељи су окупљали ( и данас то чине ) омладину у оквиру врло активног КУД «Обилић» који постоји од 1926. године, а у свом саставу је имао певачко друштво, тамбурашку и драмску секцују.

     Школа је радила и за време рата, а одмах по ослобођењу обухватила је све ученике дорасле за школу , организујући за одрасле и аналфабетске течајеве.Осмогодишње образовање почиње већ у јесен 1949. године када се отвара пети разред и касније прераста у потпуну осмогодишњу школу са преко 800 ученика.

     Данас школа у Крњеву има 290 ученика и 35 предшколаца, распоређених у 16 одељења од првог до осмог разреда, у којој ради 39 радника. Скоро сви наставни предмети стручно су заступљени и то махом наставним кадром из Крњева.

     Из године у годину школа у Крњеву постиже све боље резултате и скреће пажњу на себе, не само мештана и околине, већ и шире.

     Општа је констатација да је школа у Крњеву од свог постанка па до данас имала плејаду добрих просветних радника који су васпитавали и образовали генерације ученика, који су стасали у врсне стручњаке, угледне људе, вредне пољопривреднике.

     Резултати рада ове школе огледају се пре свега у постигнутом успеху ученика, који се по проценту успешности и на основу мерења путем тестова знања и успехом на квалификационим испитима за упис у средње школе, убраја међу најбоље на само у општини, већ и шире.

     Школа велику пажњу посвећује унапређењу образовно- васпитног рада, реформи школског система, увођењем иновација и нових метода. У процесу наставе користе се очигледна наставна средства, нарочито АВ, а и компјутери нашим ученицима нису страни јер постоји специјализована учионица где се изводи изборни програм информатике и рачунарства.

     Свеукупна ваннаставна активност ученика је на високом нивоу и према садржајима организује се кроз следеће области:

-          културно- уметничке активности

-          научно- истраживачке активности

-          научно- техничке активности и

-          спортско- рекреативне активности.

     Преко ваннаставних и слободних активности ученици учествују на разним такмичењима на нивоу школе, општине и републике, где постижу запажене резултате.

     Не можемо набројати све године у којима смо имали представнике на републичком нивоу на такмичењима из историје, смотри рецитатора «Песниче народа мог «, фото- технике, радио технике, електронике, смотрама «Шта знаш о саобраћају», физике, биологије, хемије и географије.

     Културно- уметничке секције ( драмска, литерарна, ритмичка, фолклорна, рецитаторска и хорска) су веома активне у свом раду на припремању културно- уметничких програма са којима је школа успешно наступала на нивоу школе, Месне заједнице, општине и републике На 3. Фестивалу дечијих и омладинских позоришних представа у Јагодини представом „Сумњиво лице“ ученици наше школе освојили су прво место. . Ни једна манифестација или прослава у селу није прошла без активног учешћа културно- уметничких секција школе са својим програмима. У оквиру литерарне секције у школи се издавао школски лист «Млади пишу», касније «Извор», данас «Осмица» где су ученици објављивали своје литерарне радове, а објављују их и у другим ђачким листовима.

     У школи успешно делује и ради Ђачка задруга, која је основана још 1957. године. Средства Ђачке задруге се усмеравају на помоћ сиромашним ученицима за куповину књига и прибора, за организовање екскурзија, матурских вечери и куповину учила.

     Школа је успоставила добру сарадњу са друштвеном средином која се огледа у сарадњи са родитељима, друштвеном заједницом и радним организацијама.

     Одлична је сарадна и са МО пензионера и црквеном заједницом.

     Активну сарадњу има школско спортско друштво са месним Спортским друштвом «Јединство», основано 1941. године, које од школе добија свој подмладак.

     Од радних организација најбоља сарадња је са «Навипом» и Земљорадничком задругом, а од бројних приватних предузећа са «Дис-ом» који је чести донатор у свим школским пројектима, «Цмана прометом», «Подрумом Радовановић» и др.

     За свој успешан и дугогодишњи рад школа је од општине Велика Плана награђена плакетом «10. октобар», поводом Дана ослобођења општине 1989. године.

    

     У такмичењу школа за школску 1988/89. годину школа је заузела прво место и од СИЗ-а основног образовања, културе и физичке културе Велика Плана добила награду која је уручена на Сабору просветних радника СО велика Плана, 7. новембра 1989. године.

   Поводом Дана општине Велика Плана, 30. априла 2009. године школа је добила признање за изузетне резултате у области образовања током 230 година постојања.

     За успешан дугогодишњи рад Председништво СФРЈ је својим Указом број 118 од 28. децембра 1989. године одликовало ову школу:

-          Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.